Nije me bilo od maratona i vjerujem da su mnogi pomislili kako sam se udala, ali nisam.
I moji kući žive s tom nadom da će dočekati taj dan koji nikako da dođe.
Ne mogu reći da nije bilo udvarača jer bilo ih je, ali ne bi nitko davalja.
Išla sam na more i tamo upoznam jednog naočitog maldog gospdina.
Nije to bila ljubav o kojoj žena sanja, ali nije bilo ni tako neinteresantno.
Zaravo, mogla sam se zamisliti kao njegova žena.
Život na moru u obiteljskoj kući njegovih roditelja, mislila sam da ne bi bilo tako loše dok misam upoznala njegovu mater.
Tad su moji planovi pali u vodu kao i svi do sada.
Dok smo razgovarali u društvu njegovih roditelja, zazvonio je mobitel njegove matere i čujem samo kako govori : “Jeli dite ili je muško”
Na prvu nisam odmah shvatila o čemu se radi i nestrpljivo sam čekala da ona završi razgovor, pa da i nama svima kaže.
Da ne dužim, od prijateljice joj je rodila kćerka i pitanje koje je postavila – “Jeli dite ili je muško” – značilo je da se odnosi na novorođenče.
Zapravo, curica je za nju samo dite, a sin bi bio muško.
Valjda po tomu se i određuje nivo radovanja.
Ispih do kraja svoj sok i rekoh ovom svom nesuđenom da idem doma jer se nešto ne osjećam dobro,
Vozeći se razmišljala sam o toj podijeli i koliko se pridaje važnosti muškom djetetu.
Onda mi pred oči dođe slika mog ćaće koji me zove sine i koji nije ništamanje ponosan bio na moje rođenje od onih koji su dobili sinove.
Tako propade još jedna moja prillka za udaju.
Svojima nisam ništa govorila jer bi moja mater sigurno rekla : “Šta te briga kako te zove.,nek te zove i lonac, samo nek te ne udara”
Čekam bolju priliku.
Eto,zašto se još nisam udala.
Glorija.H./Hercegovka.net
