Konačno, prekjučer nakon toliko vremena iziđem s nekim muškarcem na malo bolje upoznavanje…
Kako je kava bila u jutarnjim satima, a sunčan dan, odlučili smo sjesti u baštu jednog kafića. Bilo je poprilično sve popunjeno, pa smo sjeli za neki stol u blizini šanka. Naručila sam kavu i običnu čašu vode, iako ni kući ne pijem vodu s česme, ali se podrazimijevalo da ako već pozvao da malo bolje upoznavanje da će on i platiti.
S toga nisam uzela flaširanu vodu ,ali ni tu u čaši nisam popila, pa mi ni kava nije nešto legla. Htjela sam biti skromna na prvom upoznavanju. Počeo se u startu hvaliti sa svime. Stan, vikendica, zanimljiv posao i kao sve mu, reklo bi se, dobro ide. Ta priča mi već bila u startu neintetesantna, ali strpim se.
Nakon skoro sat vremena, on ne pita hoću li popiti još nešto, iako su i moja i njegova šoljica prazne. Uljdno kažem da uskoro moram krenuti jer mi već postalo neprijatno. Nije imao ništa protiv, ali kao kroz šalu da obećam da će uskoro druga kava, te ustane i krene. Pomislim da će svratiti do šanka da plati, ali on u prolazu samo pozdravi konobara i pokaže da ću ja platiti. Gledam u njega, pa u konobara koji mi prilazi s računom ostajem blago rečeno šokirana.
Sva moja volja da ga ikada više susretnem nestala je u trenu. Kažem sama sebi, nećeš Glorija takvog, taman bila cijeli život usjedilica.
Eto,zašto se nisam još udala.
Hercegovka.net/Glorija H.
