S Facebook profila dr. Gordane Zelenika, preuzeli smo u cijelosti njen emotivan, tužan i tako istinit osvrt koji prenosimo u cijelosti:
One naše četiri , crne ..
Svaki dan čordaš Mata vodio je svinje na ispašu u hrastovu šumu .
Baka i ja izvele bi ih kroz sokak , i čekale da čorda dođe .. one bi se pridružile a na večer bi se izdvojile iz čopora istih crnih bića i krenule prema nama .
Ne znam kako je svaka znla koje su njihovi ljudi .. sve su bile iste nama ljudima .
Mrzila sam dan kada su postajale čvarci , kobase i kulenovi ali baka mi je rekla da je to ciklus života ..
Zimi uz šporet govorila bi mi kako su te zime došli partizani
I otjerali konje , svinje , kokoši
Poskidali sve vreće žita i kukuruza
Jednu vreću nisu našli
S tim kukuruzom je prehranila tatu koji je imao 6 godina
Prije te priče , svaki puta bi otišla do prozora , pomaknula firangle da vidi ima li koga i provjerila jesu li zaključana vrata .
A bila je već daleka 70 i neka , davno davno je završio drugi rat .
No njoj nikada nisi prestale drhtati ruke .
Sada dolaze ljudi u bijelom bako
Ništa se niie promjenilo
Marva je marva
U trnju jede , u blatu spava
Ali se nikada ne uprlja ko čovjek
Autor: dr. Gordana Zelenika
Hercegovka.net
