Danijela Džakula: Razmišljanja na glas – četvrta priča

Date:

Kad imam seriju loših fotki tada znate da mi je bio busy day. I eto još ustadoh jutros sva raščupana pa i cijeli dan mi nekako  takav. Ali evo sve ovo što vidite je preuzeo jedan Mijo. I Mijo mi je popravio dan.” Vi žene ste stvarno blentave ” reče mi. Obožavam takve iskrene ljude koji ti sve što misle kažu u facu. Mijina iskrenost i današnji turbo dan me natjeraše na pisanje. Od kako znam za sebe ljudi nam prenose komentare tipa rekao ovaj ili onaj. “Zar je njima potreba da rade toliko?”

Pa evo da i to razjasnimo ljudima koji se  brinu za nas, za naše zdravlje i eto valjda im žao da se ne premorimo. Obično ti divni ljudi imaju uhljebničke poslove i pored toga još jedno šesnest vojnih i civilnih mirovina. I onda je sasvim jasno da im netko tko radi da bi zaradio novce djeluje čudno. Pa evo, mi vam nemamo šesnest mirovina i moramo raditi da bi zaradili novce. Nama ti i ne bi bio neki ćeif trošiti novce za koje se nismo oznojili. A radimo iz razloga što volimo ovaj posao. I ne, nije nam teško.

Novce nikad ne posuđujemo od drugih zato što zaradimo dovoljno za život. Ali zato često posuđuju novce od nas. I nikad ih ne vrate. Mi ti isto tako volimo da imamo sve vrste voća i povrća. Iz razloga da ne moramo krasti sa tuđeg imanja. Posadiš i imaš. Mi ti radimo zato što je u nas usađena ljubav prema radu.I mi ti se ponosimo time. Ja ti radim da bi mogla danas u tri različite cvjećare kupiti cvijeće za Dan mrtvih. Samo iz razloga što hoću da podržim rad svih tih divnih ljudi. I ne, nikad se nisam pitala zašto se ti ljudi toliko muče. Jer znam da to za njih nije mučenje. I da zaspu sretni i ispunjeni baš kao i mi.

Ja radim za to da mogu mome tati za taj dan kupiti najljepše i najskuplje cvijeće koje postoji i da moj tata pogleda sa neba i kaže. To su moja djeca. Tako sam ih naučio i odgojio. Da rade, da pomažu druge i da budu široke ruke. Mi radimo za još sto sličnih stvari. I da, radimo puno. I nemamo vremena piti kavu i misliti o tome zašto i koliko radi neko drugi. Pametnom dosta. Korpice su mojih ruku djelo. Bundevice sestrinih. I ne, nismo ni umorni ni mrzovoljni. Nego sretni što smo proveli dan radeći ono što volimo. A svi vi koji ste ovdje uz nas ste dodatna snaga.
Budi iskren kao Mijo i imat ćeš moje poštovanje do kraja života!

Hercegovka.net/Danijela Džakula

Share post:

More like this
Related

Večeras će se u Hercegovini paliti svitnjaci

"Bolje da izumre selo već običaji" - kaže stara...

Mostarke dotjerane usprkos visokim temperaturama

Živa na termometru u Mostaru prelazi iznad 40 stupnjeva.Mostarke...

Kilometre gazi s lakoćom: Majka i njen autistični sin Veljko pješače do Ostroga

Sedamnaestogodišnji Veljko Jaćimović koji ima autizam i njegova majka...

Ovu biljku zovu ‘crveno zlato’: Kilogram se prodaje i za 3000 dolara, može se dobro zaraditi

Korišten kao lijek i bojilo, šafran je poznat od...